PRE 25 GODINA OKONČANA VLADAVINA SLOBODANA MILOŠEVIĆA! Šešelj: Strane službe su vukle konce kao i danas, obojena revolucija se ponavlja!
Petog oktobra 2000. Srbija je gorela – bukvalno i metaforično. Jedni kažu – narodna pobeda i istorijska demokratska smena vlasti. Drugi tvrde – to je bila nasilna revolucija i državni udar, jer se skupština zapalila, a Milošević nasilno srušen.
Četvrt veka kasnije mi i dalje ne znamo šta se zapravo desilo. Da li je to bio početak slobode, ili kraj jedne iluzije?
Gosti Pulsa Srbije koji su govorili na ovu temu bili su Aleksandar Milosavljević, advokat, bivši tužilac u "Sablji", Milan Milović, pukovnik policije u penziji, i telohranitelj Slobodana Miloševića, Perko Matović, politikolog i Vladan Dinić, vlasnik lista "Svedok".
Strane službe su vukle konce
- Srbija je mnogo izgubila, 5. oktobar je bila prva uspešna mafijaška revolucija u istoriji čovečanstva. Gola mafija je tada preuzela vlast. Na čelu mafije bio je Zoran Đinđić, on je glavni mafijaš i bio je na čelu surčinskog klana. On je tada bio u skloništu za vreme puča. Strane službe su vukle konce – kaže Šešelj i dodaje:
- Zato su se spremala dva atentata na Vuka Draškovića – na magistrali i u Budvi. Zato su ubijeni Slavko Ćuruvija i Ivan Stambolić, da bi se sve to pripisalo Miloševiću. Nakon što je Jovica Stanišić smenjen sa UDBE, ona se praktično raspala. Nikada Rade Marković nije uspeo da preuzme kontrolu nad UDBOM i ko zna koju je frakciju tada imala, kako se ponašala i u čijem interesu. Što se tiče ubistva Ćuruvije, on je ubijen, a prava istina nikada nije otkrivena.
Milović ističe da je, i pored svih napora, previše rano davati pravi istorijski osvrt na dešavanja koja su obeležila peti oktobar:
- Peti oktobar usledio je neposredno nakon burnih devedesetih godina, kada je zemlja bila u nekoj vrsti rata. Bilo je mnogo oružja i organizovanih grupa koje su se bavile raznim poslovima. Posle petog oktobra te su grupe pojačale svoje aktivnosti, a mislim da se suštinski ništa nije promenilo. Sam peti oktobar, po mom mišljenju, bio je samo jedna u nizu stepenica koja nas je dovela do situacije u kojoj se danas nalazimo, i smatram da je još uvek prerano davati pravi istorijski osvrt na taj događaj. U to vreme bio sam zamenik opštinskog tužioca. Moja saznanja su otprilike išla dotle da je, na teritoriji na kojoj sam tada radio, postojala jedna dobro organizovana kriminalna grupa, ali nisam imao šira saznanja o svemu tome – istakao je Milović.
Usledila je kriza urušavanja ekonomije
U godinama koje su usledile, Srbija je ušla u period dubokog urušavanja institucija, ekonomije i društvenog tkiva, koji je trajao više od decenije:
- Imao sam 5 godina tada. Apsoutni sam protivnik i zalagač za to da nas to nije oslobodilo. Američkog ambasadora u Moskvi od 2012. godine do 2014. godine je ruska država optužila kako pokušava da napravi obojenu revoluciju. U svojoj knjizi i piše da je to prva uspešna obojena revolucija u SRJ. Da li je režiim bio ispravan u potpunosti? Ne - kaže Matović i dodaje:
- Ali, vlast koja je došla je totalno razvlastila državu i potčinila nas sa stranim faktorima moći. Posvađala nas je sa tradicionalnim prijateljima. Zoran Đinđić jeste najveći mafijaš. Žele da nametnu da je on bio patriota. Mi dan danas nemamo razvijenu banku zbog njih. A Sablja je služila za politički obračun.
Obojena revolucija
Dinić pravi razliku između petog oktobra i devetog marta, ove godine, te zaključuje da su oba događaja bili produkt obojene revolucije:
- Mediji su i tada bili podeljeni kao sada, jedni su navijali za Evropsku uniju, drugi su za Ruse. U medijima smo imali haos, pojavljuju se analitičari koji nisu ništa znali. Peti oktobar je samo bio nastavak devetog marta, kao što je sada ova obojena revolucija nastavak 5. oktobra - kaže Dinić i dodaje:
- Kod nas je taj kontinuitet uzeo maha. Sad je 3. novembar predviđen da bude 5. oktobar ali razlika između 9. marta koga smo doživeli ove godine i 5. oktobra je ogromna. Petog oktobra su vođe imali lice, ovo je sada revolucija bez lica. Petog oktobra je oizrečeno mnogo laži. Sada su opet aktivne laži.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs